FEBRUAR/VELJAČA

10-13 – Zagor: Priča o Dženi (217,218, 233, 234), Veseli četvrtak – Upravo dok sam radio na epizodi sa Gamit gde se Zagor zaljubio kao tinejdžer, izašla je priča o Dženi, još jednoj Zagorovoj ljubavi. Vreme je izgleda došlo da se razbiju negativni mitovi o Zagoru i njegovom odnosu sa devojkama. Kupio sam Dženinu prošlost, samo da mi ne promakne najavljena nova priča o Supermajku u jeftinijoj varijanti. Zaintrigirao me je info o ranijoj epizodi, pa sam skupio ova četiri broja kako bih zaokružio priču i pročitao nešto laganije. Prvu priču (Devojka u opasnosti / Jelou Roks) su uradili Moreno Burattini (scenario) i Anna Lazzarini (crtež) dok je drugu (Dženina prošlost / Zmijska jazbina) crtao Mauro Laurenti. Crtački mi nisu briljirale ove epizode. Zapravo, Anna je odlično crtala i potrudila se, samo mi je rađeno više za veći format. Laurenti je ubedljiviji, ali koliko on ima problema sa smeštanjem likova u prostor i početničkih brljotina nije mi normalno. Opet, priče su, iako klasični vesten, meni bile zanimljive. Prva mi je bolja, možda zato što su uspeli da bude stvarno emotivna. Druga je korektna. Epizode koje su uz sve mane i vrline bitne u serijalu, te su obavezna literatura za Zagorove fanove. Meni je iskreno prijalo čitanje, preporuka.

9 – Betmen: MUK, Čarobna knjiga – Edicija DC Gold Specijal 10, dakle veliki format. Scenario: Jeph Loeb, crtež: Jim Lee, tuš: Scott Williams i kolor: Alex Sinclair. Knjiga donosi dvanaest svezaka koje čine jednu celovitu priču. Meni je ovaj Betmen stvarno prijao. Dobro je pisan, virtuzno crtan i u jednoj klasičnijoj super-herojskoj priči. Skloniji sam, kad je klasičan Betmen, malo čistijem (redukovanijem) crtežu i većim kontrastima, igrama crnog i belog. Ali, Džim Li je ipak ovde odličan i dopadljiv. Priča je zanimljiva, ritam lepo vodi ka kraju. Čak je i dodatak, naknadno crtan za ovo jubilarno izdanje, sasvim na mestu. Ima boljih priča o Betmenu, ali ova bez ikakve zadrške, zaslužuje VELIKU preporuku.

     JANUAR / SIJEČANJ

8 - Dvije gole djevojke, Fibra – Edicija Kolorka. Autor ovog jedinstvenog stripa je Luz (Rénald Luzier). Zanimljiva stilizacija, kvalitetni crtež i kolor. I, iznad svega, zanimljiv koncept i tema. Životni put jedne slike. Ne bilo kako prikazan, opisan je gledajući "njenim očima". Sve je urađeno tako da svi kadrovi, sve scene, prikazuju samo ono što dolazi u vidokrug slike. Na vešt i dobro osmišljen način je ispraćen period stvaranja, umetnikova životna priča, prelazak od kolekcionara preko konfiskacije i poniženja u nacističkoj Nemačkoj do konačnog oslobođenja i poslednjeg odredišta. Puno skrivenih detalja, ličnosti, pa i u nekoliko navrata jakih emocija. Lako je ovo moglo da mi promakne, da nisam u nekoj recenzije, ne sećam se da li je video ili forumski komentar, shvatio da bi moglo da mi se svidi. Nisam zažalio što sam strip nabavio, vraćaću mu se sigurno i od mene ima apsolutnu preporuku.

6-7 – Alan Ford 53-54 (157-162), Libellus – Ove dve knjige donose epizode: Lov na Melisu, Grbavac, Grbavčeva tajna, Igra istine, Renato i O svemu i svačemu. Sve priče je nacrtao Paolo Piffarerio, dok se na tuširanju smenjivalo više autora. Priče su solidne, osmišljene i smislene. Pedeset treća knjiga crtački je po mom ukusu, u pedeset četvrtoj ima osetnijih razlika u tuširanju, i dalje odlično ili dobro. Poslednja malo iskače i tušerski i scenaristički, novogodišnji miks svega i svačega, bez konkretne priče. Ipak sa više humora. I dalje je sve to zabavno i zaslužuje preporuku za čitanje i nabavku!!!

5 - Bleksad priče: Vikli, Beli Put/Makondo – Scenario je napisao Dijaz Kanales, za crtež je zadužen Đovani Rigano. Ovaj spin-off Bleksada je posvećen njegovom vernom pratiocu Vikliju (Weekly). Priča je o tome kako je odrastao i postao foto-reporter. Scenario i crtež nisu baš na nivou redovnog Bleksada, ali daleko od toga da su loši. Crtež je zahvaljujući koloru, naravno i dobrom crtežu i stilizaciji, u skladu sa stilom koji praktikuje Guarnido. Scenario zapravo pati samo od potrebe da se što više ispriča na ograničenom broju strana. Vikli je zanimljiv karakter za neke dodatne priče, pa bi, u slučaju nastavaka, sve trebalo da bude bolje. Vredno pažnje, za ljubitelje crnog mačora obavezna literatura, preporuka!

3-4 - Den #4-5, Lokomotiva – I ova poslednja dva integrala (Snevanja i uzbune i Cena uspomena) stripa Den autorski je uobličio Ričard Korben. Restauraciju (rekolorisanje) stripa uradio je Hose Viljarubija. Nakon, za moj ukus previše "upeglanog" trećeg integrala, Korben se vraća miksu jakog linijskog stilizovanog crteža i "upeglanih" mišićnih masa likova. Ostaje mi prvi deo serijala najdraži. Realno mi ostatak, tako i ova dva, pričom nisu bili posebno zanimljivi. Imaju dobrih momenata, ali… Vizuelni deo je ipak primaran za ljubav prema ovom stripu. Pokušaću da ga čitam ponovo, kada budem imao kvalitetnije vreme za čitanje, da vidim da li će utisak biti bolji. Kako god, biće prelistavan često. Strip koji je potrebno imati u kolekciji. Pored svih mojih gunđanja, velika PREPORUKA!

2 - TMNT: Poslednji ronin - integral, Golconda – Ovu, po svim elementima, posebnu epizodu (mini serijal od pet svezaka) Nindža kornjača su scenaristički uobličili Kevin Eastman, Peter Laird i Tom Waltz. Za crtež su zaduženi Kevin Eastman, Esau & Isaac Escorza i Ben Bishop. Kolorista je Luis Antonio Delgado. Nakon privlačnih privjua, malo sam bio razočaran prilikom prelistavanja izdanja. Očekivao sam više "milerovske" atmosfere, manji broj kadrova po strani kao i malo tvrđi crtež ispod kolora. Mislim i dalje da bi bilo bolje da je tako. Međutim, nakon pročitanog pozitivan se osećaj dobrim delom vratio. Nije savršenstvo, ali strip vredi pažnje, dobro je vođena radnja, konfuzna je na momente, ali tu je krivica do previše malih kadrova i kolora koji je zagasit pa guši crtež i preglednost. Digitalna verzija na tabletu/kompu osetno bolje izgleda po tom pitanju. Opet, uz sve moje zamerke, napokon su tu Nindža kornjače u kojima sam uživao u čitanju. Poslednji Ronin je svakako strip koji treba pročitati, od mene preporuka.

1 - Tex Specijal 11: Posljednja granica, Strip-Agent – Autori ove epizode su scenarista Claudio Nizzi i crtač Goran Parlov. Naravno da sam stip kupio zbog Parlova i njegovog crteža. Mada, ne mogu sporiti da mi je i priča, iako jednostavna, klasična, bila prijatna za čitanje. Crtežu je jedina mana što izdanje nije štampano na takozvanom "Pueblo" formatu. Da užitak bude veći. Od mene velika PREPORUKA.