DECEMBAR/PROSINAC
151 – Strop 6, samizdat – Napokon je stigao do mene šesti STROP i odmah je došao na red za čitanje. U njemu su standardno tri serijala koji idu od prvog broja: Strip o stripu (Darko Macan), Hajduk živi vječno (Stipe Kalajžić) i Zagrebljuje (Krešimir Biuk – scenario, Dalibor Talajić – crtež i Josip Sršen – lettering). Takođe su tu celovite priče: O oblacima i njihovoj primjeni (Hrvoje Ružić) i Samo je jedna mama (Krešimir Biuk). Svi stripovi su odlični, svaki na svoj način u skladu sa temom i radnjom. Crtež i scenario se takmiče u kvalitetu. Pravi užitak za čitanje. Apsolutna preporuka.
150 – Bugs – Svitanjem počinje zvuk, System Comics – Autor stripa je, pogotovo onima koji prate domaći strip, dobro poznati Tihomir Čelanović. Nažalost, nije nas Tiho počastio sa dovoljno stripova, ali smo barem dobili jednu kompletnu zbirku, integral, sa stripovima o životu Buba, na čelu sa Morcinom i Pedrom. Duhovito, simpatično, inteligentno i, pre svega, predivno nacrtano i kolorisano. S nadom da će ovo izdanje potaknuti Čelanovića da se više posveti stripu mogu samo dati bezrezervnu preporuku.
149 – Spajdermen – Kosmički haos!, ProPolis Books –Nova knjižica u kategoriju Spajdermen za klince. Ovo je treća knjiga koju je nacrtao i napisao Mike Maihack. Uz pojavljivanje Srebrnog letača ovde su Spajdermenu glavni partneri Čuvari galaksije. Odličan crtež, moderna stilizacija, dobar kolor, zabavna i simpatična priča. Malo jeste konfuznija od prethodnih, ali ne smeta mnogo, izdanje je sjajno, strip je duhovit i ipak vredi svake pare. Odlična knjižica za poklon paketiće, kako klincima tako i roditeljima. Apsolutna preporuka.
148 – Martin Mystère: Ljudi u crnom (Kultna edicija 3), Libellus – Meni najzanimljivija knjiga iz novopokrenute Kultne edicije. Čista nostalgija, vraćanje u detinjstvo. Reč je o prvoj epizodi serijala koju je po scenariju Alfredo Castellija nacrtao Giancarlo Alessandrini. Priča nas pre svega uvodi u novi serijal, upoznaje sa novim junacima i pratećim likovima. Postavljenje scenografije za buduće priče. Nije najbolja priča, niti najbolji Alessandrini, ali izaziva najlepše emocije. Nije u debelom flip izdanju (sa Đilom) ali je štampana vrhunski, na velikom formatu sa kvalitetno skeniranim materijalima. Dakle pun užitak. Apsolutna preporuka.
147 – Zagor: Novele iz Darkwooda 11, Ludens – Još jedna sveska Novela iz Darwooda koja donosi pet kraćih priča. Narator je ovog puta Drunky Duck. Scenaristi su Alessandro Russo, Davide Rigamonti, Giovanni Eccher i Moreno Burattini. Za crtež su zaduženi Denisio Esposito, Elisabetta Barletta, Gino Vercelli, Massimiliano Bertolini, Nando Esposito i Stefano Voltolini. Priče su ujednačenog kvaliteta, crtež stilski različit od priče do priče, ali nije se udaljio od prethodnih brojeva. Nema dečačkog oduševljenja, ali ni razočarenja. Preporuka Zagorovim fanovima.
146 – Tenkača – Dve Cure Jedan Tenk, Darkwood – Prva knjiga u Biblioteci Luna, autorski tim je Alan Martin (scenario) i Brett Parson (crtež). Strip koji baš i nisam planirao da kupim, ali bilo je dosta pozitivnih komentara pa rekoh da vidim da li će me kupiti. I odmah mogu reći, nije. OK, moram priznati da mi je drugi deo, zapravo rasplet, "priče" dobar, ali ne dovoljno da bih kupio neku narednu Tenkaču. Zaplet je takav da su zapravo bitne samo pošalice koje su, priznajem, često bile zabavne. Kraj je, ponavljam se, dobar jer je sve zatvoreno u smislenu celinu, što mi je delovalo kao nemoguća misija. Nije pomoglo ni to što je dobar deo izdanja imao problema sa dupliranim, mutnim, slovima pa mi je to dodatno remetilo čitanje. Ipak, crtež, kadriranje, montaža pa i kolor su odlični. Vizuelni deo mi je prijao. Sve u svemu, nije moja šolja čaja. Strip jeste zabavan i ima dobrih dijaloga, ali ne dovoljno da ga zavolim. Svakako, bio je red da se upoznam sa ovim serijalom. Preporuka za one koji vole jurnjavu, zabavu i humor.
NOVEMBAR/STUDENI
144-145 – Alan Ford 37-38 (109-114), Libellus – Ove dve knjige donose epizode: Klodovikov podvig, Gumiflex, Tajna svinjske šunke, Hipnos, Drvena noga i Suha šljiva. Za crtež je zadužen Paolo Piffarerio dok su se na tuširanju njegovih olovki smenjuju Paolo Chiarini i Giovanni Romanini. Izuzetak je epizoda Suha šljiva koju je kompletno uradio Romanini. Očito su bili u problemima sa rokovima, jer kod nekih priča je na pojedinim stranama tuš radio i sam crtač. Meni je na momente zasmetalo, ali ne kvari opšti utisak. I dalje zanimljive priče, pojavljuju se Gumiflex, Hipnos, ali i drugi znani negativci, dok Klodovik daje jaku dinamičnu i humorističku notu serijalu. Odlično izdanje, i dalje apsolutna preporuka.
143 – Spajdermen: Plavo, Hachette – Dvadeseta knjiga odabranih Marvelovih stripova. Scenario Jeph Loeb, crtež Tim Sale. Odustao sam od redovne kupovine ove edicije, ali isključivo zbog manjka životnog prostora. No, Spajdermen je moj omiljeni super-herojski karakter, pa sam ovu knjigu morao da nabavim. Piter Parker se kroz vođenje dnevnika obraća davno preminuloj Gven Stejsi. Emotivno i na zanimljiv način se upoznajemo sa počecima njihove veze. Puna galerija likova iz seriala, sve zanimljivo uklopljeno i ispričano. Kvalitetan crtež, uz opasku da mi se ne sviđa kako je Gven predstavljena, daje mi sliku drugačijeg karaktera od onog na koji sam navikao. Ali, to je verovatno samo moj problem. Retko kada mi strip odgovara i pruža potpuni užitak u čitanju poput ovog mini serijala (šest standardnih američkih svezaka). Apsolutna preporuka!
142 – Republika lobanje, Čarobna knjiga – Autori ovog stripa su Vincent Brugeas (scenario) i Ronan Toulhoat (crtež). Strip o piratima koji pokušava da objasni, predstavi, koncept piratstva na jedan lepši romantičniji način. Nisam baš prihvatio tu ideju, što ne znači da sam apriore u pravu. Svakako je bilo zanimljivo pročitati ga. Iako ide van standardne francusko-belgijske škole montaže stranice i kadriranja, što mi se zapravo sviđa, crtež me nije oduševio. Ima dobrih, čak i odličnih momenata, ali ima mnogo više osrednjih ili čak loših. Priče je solidno vođena, ali je mogla biti bolja. Samo zamišljam kako bi to uradio neki Buržon, pa… možda je tu i moj glavni problem, imam visoko podignutu lestvicu očekivanja. Svakako, nije mi žao što sam ga pročitao, meni sjajna naslovnica prosto tera čoveka da kupi ovaj integral. Ako volite priče sa tematikom piratstva, imate preporuku. Ostalima savetujem da mu daju šansu, jer ovo je ipak subjektivan sud.
OKTOBAR/LISTOPAD
141 – Bogovi lažu, Čarobna knjiga – Ovu kratku mangu, od jednog tankobona, autorski je uobličila Kaori Ozaki. Još jedna manga koja je meni odgovarala. Za razliku od prethodne, crtana je tipično "mangaški". Priča je o tinejdžerskim problemima, ljubavi, odrastanju. Romantična i na momente sladunjava ali na dobar način, vuče na čitanje bez prekida. Dobro je crtana, radnja je lepo vođena, lako se i lepo čita, nema problema sa prepoznavanjem likova. Sve je na mestu, pa spada u one mange koje bih preporučio i strip klasičarima, tvrdokorni čitaoci zapadnjačkih scena neće imati ni najmanje problema da uživaju u ovom stripu. Dakle, jedan od onih koji su dobri za čitalački ulazak u svet mangi. Apsolutna preporuka.
140 – Ispovest, Čarobna knjiga – Ovu kratku mangu, od jednog tankobona, uradili su Nobuyuki Fukumoto (scenario) i Kaiji Kawaguchi (crtež). Napokon manga koja je meni legla. Stil crteža mi odgovara, naracija, kadriranje montaža… Sve je tu ok. Brzo se čita, ne zamara sa dijalozima, što sam očekivao u ovakvoj priči. Psihološki triler, ako pitate za žanr. Planina, povreda, dva karaktera zavejana u planinskoj kući, ispovest o ubistvu... sve to sa dobrim obrtom na kraju. Doduše, meni je velika scenaristička rupa u zaveri oko ubistva, ali preživi se, s obzirom da je sve ostalo dobro. Ovo je odlična manga i za one koji ih inače ne čitaju, poprilično evropski šmek, doduše s "naopakim" čitanjem. Apsolutna preporuka.
138-139 – Alan Ford 35-36 (103-108), Libellus – Ove dve knjige donose epizode: Nestanak Kipa slobode, Šah-mat, Veliki dan maharadže Blitza, Do re mi, Safari bez veze i Daj, daj, samuraj!. Za crtež je zadužen Paolo Piffarerio dok su se na tuširanju njegovih olovki smenjuju Paolo Chiarini i Giovanni Romanini. Zanimljive epizode, poprilično povezane pričom. Naravno, čitljive i kao posebne sveske, kako su i izlazile. Klodovik, potvrđuje moja klinačka sećanja, daje dobru dinamiku humoru i čini strip zanimljivijim. Odlično izdanje, i dalje apsolutna preporuka.
137 - Pingvin – Nebitan čovek, Čarobna knjiga – Dobijam utisak da je ovo godina Stevana Subića u domaćem izdavaštvu. Još jedno izuzetno izdanje koje predstavlja domaćeg autora. Scenario jeste radio Tom King, ali svojim crtežom Subić čini strip dobrim delom i "domaćim". Ovo izdanje donosi dve sveske jednog ciklusa o Pingvinu koji će do kraja imati 12 svezaka. Naravno, ima smisla ovo izdvojiti, ne samo zbog crtača već i, zato što je sam scenarista napravio malu pauzu (shvatili ste, od dva nastavka) kako bi sklopio jedinstvenu priču o tome kako je Pingvin postao negativac kakvog poznajemo iz stripova o Betmenu. Priča je zanimljiva, dobro i smisleno sklopljena kroz glasove različitih karaktera. Izdanje je velikog formata. U istoj knjizi (po flip sistemu) objavljene su dve verzije ovog stripa, u punom koloru i crno belo jer je izuzetni Subićev grafizam to zaslužio. Obavezna literatura, apsolutna preporuka.
136 – Plava bilježnica, Fibra – OK, rešio sam da završim sa svojom, trenutnom, kolekcijom André Juillarda. Oba stripa koja donosi ova knjiga su kompletno Juillardovo autorsko delo. Naslovni strip je Plava Bilježnica dok se drugi strip (Nakon kiše) naslanja na njega tek pojavljivanjem aktera koji nas uvode u sasvim novu priču, sličnog senzibiliteta. Dok se Bilježnica može definisati kao ljubavna drama, priča o neobičnom ljubavnom trouglu, druga ima i jak krimi zaplet, pa bi mu pre sledila karakterizacija ljubavnog krimića. No, da ne stavljamo ove stripove previše u žanrovske kalupe, jer najveći njihov kvalitet su crtež i način kako su priče vođene. Bio je pravi užitak čitati ih. Apsolutna preporuka.
135 – Crvena maska, Fibra – Pre Sedam života kopca i Pera na vjetru kreiran je strip serijal Crvena maska. Autori su, naravno, Patrick Cothias (scenario) i André Juillard (crtež). Autori su isti, kvalitet ipak nije. Reč je o nizu kraćih priča, avantura, koje se smeštaju između šestog i sedmog albuma stripa Sedam života kopca. Vidi se da nema punog senzibiliteta kasnije rađenog serijala, pogotovo kroz odnos glavnih likova koji je površan i jednostavan. Bez ovoga se moglo, ali samo ako niste pravi fan serijala. Meni nisu smetale pitke i naivne priče, uživao sam u većini njih, kao i u sjajnom crtežu. Odličan materijal za magazine, što i jeste bio kada je stvaran. Svakako obavezan deo kolekcije kako bi se upoznali s ovim serijalom iz svih kreativnih uglova, tako da se podrazumeva preporuka!
134 – Pero na vjetru, Fibra – Iako se serijal Sedam života kopca završio logično, kvalitetno i tako da nastavak uopšte nije potreban, tržište je reklo svoje i urađeni su novi nastavci. Drugi ciklus se sastoji od 4 albuma, autori su Patrick Cothias (scenario) i André Juillard (crtež). Crtež je i dalje odličan, ne sumnjam da je i crno bela verzija ok, ali to nisam video. Scenario je takođe odličan, vešto je i smisleno ispričan nastavak. Priča je većim delom premeštena na Američki kontinent. Slabije jeste od prvog ciklusa, poslednja trećina je nekako zbrzana, kao da je tu trebao da bude barem još jedan album. Kraj je opet dobar i emotivan. Dakle, nije baš potpuno na razini Sedam života kopca, ali je dovoljno dobar, odličan, da zaslužuje ponovno čitanje i apsolutnu preporuku!!!
132-133 – Zagor: Novele iz Darkwooda 9-10, Ludens – Skoro da sam se obradovao što sam završio s čitanjem Novela iz Darwooda. Ne, nije bila to tako velika katastrofa, samo sam se odvikao, i nije me kupilo klinački kako sam se nadao. A i crtači su baš različitog kvaliteta. Da su sve sveske bile sastavljene od kratkih priča, bio bih zadovoljniji. Ne mogu se žaliti na sadržaj dužih priča, solidno su pisane, ali nije to više moja šolja čaja. Ove dve sveske donose epizode Duh vuka i Povratak u Paradise Gate… Idem dalje, kako budu sveske izlazile, da ipak ne odustanem potpuno od kontakta sa svojim strip počecima…
131 – Sedam života kopca, Fibra – Autori serijala,od sedam standardnih strip albuma, su Patrick Cothias (scenario) i André Juillard (crtež). Jedan je ovo, za mene, poseban strip. Ovo izdanje imam od kada je izašlo, ali nikako da si obezbedim kvalitetno vreme za čitanje. Jer ovaj strip to zaslužuje. No, nije mi se dalo više da čekam. Prvi album je platio cenu toga. Nisam u njemu uživao kako sam očekivao, kako sam se sećao da se u ovom stripu može uživati. No, strip je ipak mnogo bolji od nekvalitetnog vremena za čitanje. Planirao sam da čitam po album dnevno, već od drugog sam se jedva suzdržao da ne čitam više od dva dnevno. Da, uspela je priča opet da me uvuče u sebe i da mi pruži potpuni užitak. Prvoklasan strip, pravo remek delo. Crtež je tu posebna priča. Nije Juillard ležeran crtač, ali njegova linija i bogatstvo crteža plene i vuku na dugotrajno uživanje, kadar po kadar. To me podsetilo da moram, napokon, da kliknem na "korpu" i završim kupovinu crno-belog integrala, predugo patim za njim. Kolor je odličan, restauracija za nova izdanja nije dovoljno dobra da se ne primete razlike u tonalitetima između albuma. Ali, meni ne smeta previše, jer i dalje taj strip, evidentno rađen za kolor, ipak više volim u crno-beloj verziji. Svakako ne treba da imate dilemu da li od mene ide: Apsolutna preporuka!!!
SEPTEMBAR/RUJAN
129-130 – Zagor: Novele iz Darkwooda 7-8, Ludens – Uporan kao mazga, nastavljam da čitam Novele iz Darwooda. Ove dve sveske donose epizode Vremeplov i Maska vraga… Priče su solidne, držale su mi pažnju. Bolji crteži nego u prethodnom krugu čitanja ove edicije… Idemo dalje…
127-128 – Alan Ford 33-34 (97-102), Libellus – Ove dve knjige donose epizode: Zabranjen udarac, Djevojka zvana Brenda, Broadway, Crne planine Južne Dakote, Sastanak na groblju i Banda propalica. Sve epizode je crtao Paolo Piffarerio dok su se na tuširanju smenjivali Paolo Chiarini i Giovanni Romanini. Crtež sve bolji, priče baš zanimljive i naravno, napokon se pojavio urnebesni papagaj Klodovik - nasleđe dede Broja 1, kog upoznajemo u stotoj epizodi. Kad god mi neko krene s mantrom "Ništa od Alan Forda posle Magnusa…" pitam se kako je neko zavoleo ovaj strip bez kompletne ekipe, bez Klodovika. On je zapravo meni važan simbol serijala o grupi TNT. Sjajan period, odlično izdanje, apsolutna preporuka.
125-126 – Zagor: Novele iz Darkwooda 5-6, Ludens – Ove dve sveske donose epizode Priče Jima Gitare i Pakleno bratstvo… Nemam mnogo šta reći, čitljivo, nije me baš vratilo u detinjstvo, ali da sam pravi Zagorov fan, verovatno bi bio zadovoljan. Prelazna ocena za tu vrstu stripa. Nastavljam s tom edicijom…
124 – Umpah-Pah, Čarobna knjiga – Ovo izdanje, kao što podnaslov (kompletna kolekcija) kaže, donosi sve epizode iz serija Umpah-Pah. Meni je ovo, šta god svi ostali rekli, najdraži strip legendarnog autorskog tima René Goscinny (scenario) i Albert Uderzo (crtež). Nikad neću prežaliti što nije urađeno više od 5 epizoda. Duhovito, simpatično, sjajno nacrtano. Epizode nisu klasičnog albumskog tipa već svaka ima po 30 strana. Vidi se ovde "šetanje" crtački i formatom tokom prve epizode, da bi dalje bilo sve na svom mestu. Strip je dobro restauriran, vidi se na nekim stranama (poslednja epizoda) da nije bilo crno-belih originala, ali to verovatno vidim samo ja, a i tu je kolor savršno sređen. U knjizi se nalazi i jedna stara priča, crtana dosta pre "pravog" Umpah-Paha, koja tada nije prošla kod urednika. Odlično izdanje, apsolutna preporuka.
122-123 – Zagor: Novele iz Darkwooda 3-4, Ludens – Nastavljam polako sa ovim Zagorovim serijalom. Nakon ove dve sveske: Sastanak trapera i Voda koja urla… mogu reći da lakše prihvatam priče. Nisu me pogodili sa crtačkim stilovima, ali priče su čitljive. Čak mi je, iznenađujuće za klasičnu vestern priču bez fantastike, Voda koja urla bila zanimljiva, to jest pročitao sam je skoro s klinačkim užitkom. Kvario je utisak crtež. Ne zato što je loš, već stoga što je Čiko jako loše stilizovan. I dalje, tvrdom fanovskom jezgru preporuka. Prelazna ocena za tu vrstu stripa. Nastavljam s tom edicijom…
121 – Alan Ford: Drama s Kovrčavom, Color Media – Već neko vreme me provociraju iz izloga izdanja ove Nove serije Alan Forda, da vidim liči li to na nešto. Skupio sam hrabrosti i napokon kupio jednu svesku (broj 34). Pa, idemo redom. Autorski tim je Max Bunker (scenario) Dario Perucca (crtež). Priča, pa nije da je nema, okruženje i stvari su sa novom postavkom. Nema družine TNT. Što se crteža tiče, na ovom formatu je podnošljiv, daleko od najboljeg ili odličnog. Ali nije katastrofa kako sam mislio da će biti – možda su mi očekivanja bila preniska. Što se dijaloga tiče, sterilni su i neinventivni. Tehnički je izdanje loše urađeno, krzavi crteži i nerazumna intervencija da se kadrovi razdvoje i napravi neprirodan razmak (belina) između njih. Video sam italijanski scan, tamo je to normalno. Ne mogu da preporučim strip, ali da sam ekstremni AF fan preživeo bih to nekako, jer uz sve mane nije bio naporan za čitanje.
120 – Nošeni vjetrom: Kad trešnje krvare, Fibra – Kompletan autor ovog stripa, serijala, je François Bourgeon. Za mene je ovo još jedan poseban serijal. Naravno, prvi ciklus, prvih pet albuma, je ono što me je pretvorilo u Buržonovog fana. Nastavci su odlični, ili barem dobri, ali se ne mogu meriti s korenima. Ovaj deo je svakako zanimljiv, vredan pažnje, obavezan za čitanje. No, scenaristički deo, vođen željom da po svaku cenu u dijaloge ubaci kompletnu istoriju Pariske komune i posledica koje su snosili njeni akteri, kroz spominjanje velikog broja istorijskih ličnosti… jednostavno loše je urađen. Želim sve to da saznam, ali mi servirajte informacije kroz priču i prirodne dijaloge, smisleno, u normalnim dozama. Ovo je, što bi klinci rekli, ispalo "smaranje". Crtež je ostao na sličnom nivou kao kod drugog ciklusa, sa manje kadrova na strani i otvoreniji, ali i dalje fotografski ukočen. Kod početnog serijala, kada je bilo više kadrova nije mi smetalo. Ipak, i dalje je to impresivno delo. Crtež pleni detaljima, priča udara gde treba i ne ostavlja čitaoca ravnodušnim. Kad završite s čitanjem dugo razmišljate o stripu. Pogotovo nakon prvog dela ove knjige, koji je bolje pisan. Uz sve primedbe, apsolutna preporuka.
118-119 – Zagor: Novele iz Darkwooda 1-2, Ludens – Odavno me "svrbi" želja da se malo osvrnem na omiljeni strip iz dečačkih dana, Zagora, da ga češće čitam. Nije više moja šolja čaja, ali sklon sam da istražim nove eksperimente, pa su tako kao dobra opcija ispale sveske koje donose više kratkih priča i više različitih autora. Pa, da vidim gde su mogućnosti i granice ovog serijala. Odlučio sam se za Novele iz Darwooda. Nažalost, tek svaka druga sveska je "eksperimentalna" s više različitih crtačko-spisateljskih stilova. Nakon čitanja ove dve sveske (Priče vrača Mnogo Očiju i Tajanstvena močvara) mogu reći da nisam baš oduševljen. Doduše, potrefi se poneki crtački stil koji mi prija. Tvrdom fanovskom jezgru preporuka, klasičarima baš i ne. Prelazna ocena za tu vrstu stripa. Ipak, nastavljam s tom edicijom…
117 – Dylan Dog 54 (160-162), Libellus – Ova knjiga donosi tri kompletne epizode: Druid (Pasquale Ruju / Giovanni Freghieri), Osmijeh mračne dame (Tiziano Sclavi / Nicola Mari) i Zatočeni bog (Pasquale Ruju / Daniele Bigliardo). Za ovo izdanje je posebnu naslovnicu uradio Roberto De Angelis. Fine priče, dobro pisane i odlično crtane. Kao što od ovog serijala i očekujemo. Izdanje standardno odlično. Apsolutna preporuka.
116 – Svjetla i sjene, Fibra – Autori ovog integrala, zbirke stripova, su Giancarlo Berardi (scenario) i Ivo Milazzo (crtež). Ako nisam uspeo da se "zalepim" za neke njihove stripove u albumskim formatima, ovo izdanje je uspelo da ih sve zajedno, pročitane u dahu, učini posebnim. Na neki jedinstven način se dopunjuju u svim svojim vrlinama i ponekoj mani. Lepo sklopljeno izdanje, užitak za čitanje. Apsolutna preporuka.
115 – Ajron Men: Ekstremis, Hachette – Četrnaesta knjiga odabranih Marvelovih stripova. Scenario Warren Ellis, ilustrovao Adi Granov. Važan, kažu, strip u serijalu Ajron Mena. Priča mi je dobra, vredi čitanja. Što se likovnog dela tiče, za njega je zadužen, Adi Granov. Sjajan ilustrator, kreator izuzetnih naslovnica i čovek koji dizajnira Marvelove junake za filmsku produkciju. Poreklom s ovih prostora. Sve je na mestu što se njega tiče, ali mi ovde baš i nije briljirao. Neprirodno i previše "upeglano". Bilo bi bolje da se opusti i ekspresivnije poteze (linije) da koristi, pa da sve dobije više života. Dobro bi mu došao manji broj kadrova da izbaci svoj ilustratorske sposobnosti u prvi plan. Videli smo od ranije da je sjajan, videli smo da može bolje. Kako god, ipak je strip na mene ostavio pozitivan utisak i preporučujem ga.
AVGUST/KOLOVOZ
114 – Čudesni, Hachette – Trinaesta knjiga odabranih Marvelovih stripova. Scenario Kurt Busiek, crtež (akvarel/gvaš) Alex Ross. Kako i ime samo kaže, ovo je jedan čudesan strip. Za razliku od mnogobrojnih pokušaja da se super-herojski žanr i njihovi junaci učine realnijim, ljudskijim, nesavršenim, i ko zna kako još da se dekonstruiše žanr… ovaj strip je ipak drugačiji. Scenarista je pokušao, uspešno, da ceo taj super-herojski svet posmatra iz jednog novog ugla. Iz ugla običnih građana. Pratimo evoluciju poimanja Čudesnih (super-heroja) od strane glavnog aktera, inače novinskog fotografa, kao i njegovog okruženja. Uporedo sa evolucijom posmatrača ispratili smo i odrastanje super-herojskog žanra jer su kroz život glavnog lika opisani svi ključni događaji i promene u svetu Marvelovih stripova. Ne mogu reći da je scenario savršen, ne mogu ni reći da je Rossova likovnost odgovarajuća za ovu priču. Ali ipak je to na kraju jedan izuzetan strip. Apsolutna preporuka!
113 – Čuvari galaksije: Kosmički osvetnici, Hachette – Dvanaesta knjiga odabranih Marvelovih stripova. Scenario Brian Michael Bendis, crtež Steve McNiven - uz napomenu da su uključeni i drugi crtači u pojedinim delovima priče. Što se mene tiče strip je odlično počeo, ali nije takav bio sve vreme. U ovu knjižicu je ugurano nekoliko segmenata koji treba da objasne Čuvare galaksije kao i da predstave likove. Vizuelno zanimljiv deo, ali za priču baš i nije bio nužan. Mada, prvo pojavljivanje Čuvara kod nas zaslužuje to. Crtež je dobar, scenario takođe. Priča je samo uvod u serijal, ipak završena je u ovoj knjizi jedna smislena celina. Male su šanse da ćemo ikada više kod nas čitati ove junake, pa je ovo svojevrsni rariet. Što se mene tiče preporuka.
112 – Osvetnici: Građanski rat, Hachette – Jedanaesta knjiga odabranih Marvelovih stripova. Scenario Mark Millar, crtež Steve McNiven. Došlo vreme da se vratim ovoj ediciji i da nadoknadim propušteno. Građanski rat je dobro napisan, zna Millar svoj posao. Crtež je odličan, montaža tabli i kadriranje čine da strip dobro komuniciraju sa čitaocem. Kolor je usklađen sa crtežom. Mislim da me sâm crtež stilski ne bi oduševio, kao ni ova vrsta digitalnog kolora, ali sveukupno mi je strip prijao i za gledanje i za čitanje. Priča jeste zaokružena, ali znamo da ovakav "izvojevani" poredak ne može večno trajati u super-herojskom svetu, pa nam svakako trebaju i nastavci. Mali problem mi je pravilo moje ograničeno poznavanje celog tog Marvel uiverzuma i ogromne galerije likova, ali sve može s lakoćom da se shvati i isprati. Preporuka u svakom slučaju.
110-111 – Alan Ford 31-32 (91-96), Libellus – Ove dve knjige donose epizode: Pop Art – Grom iz oblačna neba, Krck Fu, Ponovo Baby Kate, Piroman, Mjesec zove Skylab i Opasnost iz svemira. Sve epizode je crtao odlični Paolo Piffarerio dok su se na tuširanju smenjivali Paolo Chiarini i Giovanni Romanini. Fine, duhovite i smislene epizode. Velika galerija povratničkih likova (negativaca) kao i par novih. Crtež je sve bolji, nema više grešaka iz "prelaznog" crtačkog perioda. I dalje sjajan period Alan Forda. Apsolutna preporuka.
109 – Brazda #2: LJudska priroda (7-12), Fibra – Po scenariju Jean-David Morvana strip crta Philippe Buchet (kolor: Crazytoons). Ovaj integral donosi novih šest albuma/epizoda: Zona maksimalne nesigurnosti, Ljudska priroda, Infiltracije, Bujica, Plutajući svijet i Slobodna zona. I dalje je to pravi kvalitetan SF. Iako sam, pri prelistavanju, mislio da mi neće prijati sve epizode, mogu reći da sam se srećom prevario. Igranje sa novim svetovima i civilizacijama koje imaju kulturološke i vizuelne pandame u zemaljskim obično mi izaziva nelagodu kod čitanja. Ovde su autori uspeli da mi taj osećaj odagnaju. Možda mi je dvanaesta epizoda malo lošija, deluje kao prelaz ka novoj fazi serijala. Videćemo kada stigne naredni integral da li je tako. Strip i dalje preispituje moral, etiku, budućnost, ali kroz prizmu današnjih civilizacijskih problema… koje očigledno očekujemo i u budućnosti. Zanimljivo, dinamično i odlično ispričano. Stoji i dalje zamerka na format. No, bolje ovako nego nikako. Mada, nije ovo samo zamerka izdanju. Autori bi sami mogli smanjiti broj kadrova po tabli te proširiti strip na veći broj strana. Stvarno je šteta ovako minimiziranih crteža kada se kod svakog vidi pošten i velik trud da budu dobro urađeni. Kako god, i dalje: Apsolutna preporuka.
108 – Sani 6, Laguna – Autor serijala je Taijo Macumoto. Brzo je došao na red za čitanje ovaj šesti tankobon kojim se serijal završava. Fina, kvalitetna priča, dobre emocije, zanimljiva premisa i pošten kraj. Crtež mi se takođe svideo više nego kod drugih mangi. Ostaje u kolekciji za neko naknadno čitanje. Dovoljno mi se svideo serijal da sam zbog ove knjižice prekinuo čitanje meni izuzetno važnog SF serijala, bolje preporuke valjda ne može biti.
107 – Diabolik – Drugim očima, Lokomotiva – Ovu zbirku kratkih stripova o Diaboliku pisali su Daniele Brolli, Alfredo Castelli, Tito Faraci, Licia Ferraresi i Mario Gomboli, dok su za crtež angažovani: Giancarlo Alessandrini, Roberto Baldazzini, Giacomo Bevilacqua, Giuseppe Camuncoli, Massimo Carnevale, Claudio Castellini, Giorgio Cavazzano, Luca Enoch, Enzo Facciolo, Vittorio Giardino, Arturo Lozzi, Corrado Mastantuono, Lorenzo Mattotti, Ivo Milazzo, Franco Paludetti, Giuseppe Palumbo, Sergio Toppi, Claudio Villa, Sergio Zaniboni i Silvia Ziche. Dok je naslovnu stranu ilustrovao Milo Manara. Priznaćemo, baš zanimljiva autorska ekipa. Neka imena ne bih ovde uopšte očekivao. Izdanje je crno-belo, priče su različitog obima, 4-16 strana. Naravno i različitog kvaliteta. Ne može se od ove forme očekivati previše kompleksne storije, ali ima vrlo simpatičnih i zanimljivih ideja. Svakako, najzanimljivi segment izdanja je crtački i tu je glavni užitak. Čak i ako niste fan tima koji čine Diabolik i Eva Kant, izdanje je vredno pažnje. Što se mene tiče velika preporuka.
106 – Storm - Integral 2, Lokomotiva – Drugi integral, treću i četvrtu epizodu, Don Lawrence crta/ilustruje po scenariju Dick Matena. Pisan je osetno bolje nego prethodni integral, ali su priče baš slabe, naivne. Zanatski ok, ali na nivou za mlađe osmoškolce. Don Lawrence je ovde odličan, i poput Najamnika, glavni razlog za praćenje serijala je vizuelni deo. Nije uspeo da mi vrati klinačko oduševljenje i upitno je hoću li nastaviti da ga čitam. Verovatno još naredni integral, pošto je ovim pokrivena "stara ljubav" pa da ipak malo zavirim u nastavke. Izdanje je odlično, kako oprema tako i štampa, materijali sa kojih je rađena priprema takođe. Nemam tu zamerke. Da imam dovoljno mesta za širenje kolekcije bio bih uporan sa kupovinom, ovako ću verovatno ostati strog i čuvati se za bolji SF. Preporuka za obožavaoce Lawrencea i naivnog SF-a.
JUL/SRPANJ
105 – Cesta, Fibra – Autor ove strip adaptacije istoimenog romana Cormaca McCarthyja je dobro nam znani Manu Larcenet. Čitajući komentare na net-u imao sam ekstemna očekivanja, pa je konačni utisak malo slabiji. Ne, nije loš strip, odličan je, sve je tu urađeno kako treba, samo tako bude kada su očekivanja prevelika. Takođe, moraću da ponovim klasičnu frazu "knjiga je bolja"… jer, uistinu, roman je na mene ostavio jači utisak. Kako god, strip je ipak sjajan, nosi sumornu postapokaliptičnu atmosferu, provlači snažne poruke kroz odnos oca i sina, krasi ga odličan grafizam. Boje ne oslikavaju na klasičan način detalje, već su tu samo da bi pojačale atmosferu stripa. Da, ovog puta sam, protiv svojih načela, nabavio kolornu verziju. Strip je kom ću se vraćati, jer to zaslužuje. Apsolutna preporuka.
100-104 – Sani 1-5, Laguna – Autor ovog serijala je Taijo Macumoto. Ne uspevam baš da se "naložim" na mange, ali video sam crtež i svideo mi se, pa sam ovom serijalu dao šansu. Iritantne su mi i dalje neke stvari, previše, ko zna iz kog fetiša, slinaca leti po likovima, treba mi uvek vremena da pohvatam karaktere jer ih likovno tretiraju slično, a u ovom slučaju i "nekoliko" pomešanih dijaloga u prvom tankobonu nije pomoglo. Tek sam pred kraj prve knjižice sve složio i prihvatio. I nisam zažalio. Sam koncept priče mi je zanimljiv. Svako poglavlje je jedna anegdota, jedna impresija, koje polako grade celovitu priču. Govori se u ovom serijalu o jednom sirotištu, dečijim sudbinama i problemima koje nosi život bez roditelja (većinom odvojenih od nefunkcionalnih roditelja). Sani je zapravo jedan "krš" od auta (modela Nisan) koji nepokretno čami u dvorištu sirotišta u kom se deca odvajaju od stvarnosti vozeći ga u svet mašte i sopstvenih želja. Zaista fine priče, nisu sva poglavlja meni legla potaman, ali nije ni moguće da bude sve savršeno. Pojedini delovi podsetili su me na "Sivi dom", iako je ovde ipak reč o ustanovi drugačijeg tipa. Serijal ima šest tankobona i žao mi je što sada pravim pauzu do poslednjeg koji treba da izađe tokom osmog meseca. Od mene apsolutna preporuka.
94-99 – Alan Ford 25-30 (73-90), Libellus – Za leto i godišnji odmor jedno od najboljih rešenja je čitanje Alan Forda. Ovih šest knjiga donose epizode: Doktor Rakar, Superhik opet napada (Magnus), Odlazak Superhika, Sjećam se... (Piffarerio), Podružnica, Veliki zadatak, Potraga za sinom, Nijagara, Bijeg Arsena Lupige, Putovanje raketom, Najcrnja kronika, Narednik Gruber, Veliki biznis, Hladni pol, Odluka u pravi čas, Beppa Joseph se vraća!, Dobročinitelj i Bombaš. Šarenolik niz epizoda. Posebna specifičnost ovog niza je što od dvadeset šeste knjige, to jest sedamdeset šeste epizode, crtanje stripa preuzima Paolo Piffarerio. Dolazimo do "klizavog" terena gde jedna solidna grupacija ima teoriju "ništa posle Magnusa"… Teško se mogu složiti s tim. Jeste se crtež nešto promenio, ima ovde u nekoliko epizoda baš nespretno rešenih stvari, ali se sve brzo popravilo. Primećuje se jednostavnije kadriranje, ali su stilizacija i linija koju poseduje Piffarerio odlični. Čak mogu reći da mi je ovaj deo čitalački draži, jer u Magnusovom radu mi nedostaju Klodovik i neki drugi likovi na koje sam kao klinac/tinejdžer navikao i koji su mi bitni. Dakle, bez dileme savetujem dalje čitanje. Pogotovo što je ovo izdanje izuzetno svojim formatom (crtež praktično u originalnom formatu) i daje jedan poseban ugođaj čitanju. Apsolutna preporuka.
93 – TMNT: Nove avanture heroja u oklopima 4, Golconda – Došlo vreme odmora, pa čistim policu za čitanje. Upravo je neko rekao da je ovo sve što se očekuje od ovog serijala u ovoj, kiosk, formi, pa nije bilo smisla odlagati čitanje. Autori su kao i kod prethodih svesaka Erik Barnam (scenario), Tim Lati (crtež) i Sara Majer (kolor). Sve mane i vrline su ostali, priča mi je smislenije od većine prethodnih. Crtež i kolor atraktivni za klince. Izdanje za prave fanove Kornjača, meni samo simpatično izdanje koje me veseli što sam ga mogao kupovati na kioscima.
91-92 – Dedpul samuraj 1-2, Čarobna knjiga – Autori ova dva tankobona su Sanširo Kasama i Hikaru Uesugi. Čudan, pa i simpatičan, spoj strip scena. Dedpul kao i uvek, šašav, ali konfuzan i bez nekog posebnog smisla. Takav je u originalu, a bogami i kada to izađe kao Manga verzija. Ima, doduše, nekoliko baš simpatičnih momenata. Miks je to, i borba, Mange i zapadnog superherojskog stripa. Pojavljuju se mnogi junaci tih scena i pominju se mnogi autori. Crtački je… pa kao solidna Manga, ništa više. Bilo bi bolje da su se, osim ideje o konekciji strip scena, tu izmiksovali i crtači iz različitih podneblja. Kako god, vidi se da nisam baš fan Dedpula, ali ostaje kao zanimljiv eksperiment, i verovatno, obavezni relikt fanovima ovog junaka. S toga, njima ide preporuka za nabavku.
90 – Maršal Bass 5 (9-10), Fibra – Još jedan diptih o prvom crnom Maršalu. Darko Macan (scenario) i Igor Kordej (crtež) sjajno vode ovu priču. Scenario je odličan kao i dijalozi koji su meni poseban užitak. Crtež odličan, baš onakav kakav očekujemo od Kordeja. I dalje nisam ljubitelj ovog kolora, ali realno je odličan. Do mene je, ja se i dalje nadam da će sve to da se spakuje u crno-bele integrale. Apsolutna preporuka.
JUN/LIPANJ
89 – Zapanjujući X-Meni: Opasna, Hachette – Deseta knjiga odabranih Marvelovih stripova. Scenario Joss Whedon, crtež John Cassaday. Nije Marvel kakvog volim, neprirodan crtež, kolor digitalni ali OK - ne smeta crtežu i čitanju. Priča se nastavlja na prethodnu Hachette knjigu X-Mena, solidna, zanimljiva. Meni realno nije legla, ali moje čitanje je bilo pod presijom poslova i bez užitka. Deluje da bi mi prijalo čitanje da sam bio opušteniji. Preporuka u svakom slučaju.
88 – Dragi moj, draga moja, Fibra – Još jedan domaći strip autor – Tomislav Košta. Crno-beli strip, izdanje albumskog formata. Ovog puta je reč o jednoj celovitoj priči. Sjajan grafizam, odlična igra svetla i senki, posebno kod eksterijera - praznik za oči. Što se priče tiče, ne očekujte akciju i klasičnu avanturu. Priča je ovo o - u dve reči rečeno - porodičnom nasleđu. Jeste i o onom pravničkom, testamentu, ali pre svega je priča o onom emotivnom, životnom nasleđu jedne porodice. Neko bi rekao disfunkcionalne, neko obične. Da ne prepričavam… kupite, pročitajte i zaključite sami. Od mene apsolutna preporuka.
87 – Betmen: Mračni Princ na belom konju, Čarobna knjiga – Dugo očekivani Enriko Marini na Betmenu. Napokon jedan nepretenciozan strip o Mračnom vitezu. Fina priča, čita se u dahu. Nije scenarističko remek delo, ali pruža užitak starog klasičnog Betmena - nečega što bih voleo mnogo češće da čitam. Što se tiče "crteža", tu je ovaj strip vanserijski. Doduše, mogli su dinamika, šetanje "kamere" – kadriranje – da budu malo atraktivniji. Ipak, Marinijeva virtuoznost to nadoknađuje i stoga ne bih da previše gunđam. Bilo bi bolje da je na većem formatu, ne prevelikom (A4 je sasvim dovoljan), za bolji vizuelni užitak. Apsolutna preporuka.
86 – Postum i druge stripovijetke, Fibra – Ovo je sada već druga knjiga stripovijetki Darka Macana. Naravno da je na čitanje došla "preko reda". Više od tri stotine strana stripa, ovog puta u boji. I dalje dominiraju stripovi rađeni za MojStrip, uz par premijera. Provokativne, inteligentne, višeslojne, kreativne i svakako zanimljive priče, pardon, stripovijetke. Uz to začinjenje odličnim Darkovim crtežom i prepoznatljivim stilom. Knjiga kojoj se ima smisla vraćati. Uz prethodnu zauzima važno mesto na polici. Požurite s nabavkom, da brže dočekamo narednu. Apsolutna preporuka.
85 – Derdevil: Ponovo rođen, Hachette – Deveta knjiga odabranih Marvelovih stripova. Scenario Frank Miller, crtež David Mazzucchelli. Jedan od najvažnijih stripova o Derdevilu. Odličan scenario, dobra priča. Što se tiče Mazzucchellija, sjajno vlada montažom, kadriranjem, atmosferom, dinamikom, likovnošću… Mada, za moj ukus, ovde je malo previše Milerovski crtež, više volim njegovog Betmena Godinu prvu. Svakako jedan nezaobilazan strip, zaokružena priča. Apsolutna preporuka.
83-84 – Alan Ford 23-24 (67-72), Libellus – Ove dve knjige donose epizode: Besplatni podvig, Sportska afera, Iznenadna ideja, U kolo s otmičarem, Susret s vampirom i Vampiri u New Yorku. Autorska ekipa je i dalje Bunker - Magnus (i Brixy). Magnusove crteže na smenu tuširaju Paolo Chiarini, Luigi Corteggi, Paolo Piffarerio i Enrico Fanti. Solidan niz epizoda. Što se mene tiče istakao bih dvodelne Vampire koji su najsmislenije pisani u ovom nizu. Malo mi je onaj "mit" da je Magnus crtao sve do 75. epizode sada na klizavom terenu. Očigledne su promene u crtežu, delom i zbog nekoliko kreativnih izleta u tuširanju. Definitivno nije sve crtao sam, ili je eventualno radio samo ležernije postavke pa su tušeri nadograđivali. Veliki format izdanja to jasnije pokazuje. Ipak, i dalje je crtež sjajan. Prvoklasno izdanje i preporuka.
MAJ/SVIBANJ
82 – Kapetan Amerika: Zatočenik dimenzije Z, Hachette – Osma knjiga odabranih Marvelovih stripova. Scenario Rick Remender, crtež John Romita Jr. Solidno pisana priča, doduše pravolinijska, bez previše zapleta, ali meni to ne smeta. Odličan crtež, kvalitetan digitalni kolor koji je po meni ipak previše ugušio crtež. Tako da bih rado video neko crno-belo izdanje, jer ono što sam našao originala na net-u vredi pažnje. Ovo je mali "izlet" (10 svezaka) Kapetana Amerike u drugu dimenziju i čini jednu zaokruženu priču koja se kompletna nalazi u ovoj knjizi. Preporuka.
81 – Spajdermeni – Dupla frka, ProPolis Books –Još jedna knjižica ovog izdavača koju slobodno mogu svrstati u kategoriju Spajdermen za klince. Ovog puta imamo novi autorski tim: Mariko Tamaki i Vita Ayala (scenario) i Gurihiru (Crtež). Deo je serijala gde zajedno nastupaju Piter Parker i Majls Morales, dva Spajdermena u istom univerzumu. Plus "cimer" Venom, ali on će biti bitniji u naredoj knjižici. I ovo izdanje krasi odličan crtež, moderna stilizacija, dobar kolor, zabavna i simpatična priča. Ozbiljniji je od prethodnih izdanja, ali i dalje savršen za mlađe osmoškolce. Jeste "za decu" ali je zabavan i za nas matore. Odličan strip za poklon, sjajno izdanje za kolekciju. Apsolutna preporuka.
79-80 –Bois–Maury Integrali 4-5 (11-16), Strip-Agent – Hermann Huppen je nastavio serijal o Tornjevima Boa-Morija pričajući priče Ejmarovih naslednika. Iako smo svi kritični na novije Hermanove radove ipak mi je i ovaj serijal prijao. Kako idu nastavci, priče jesu slabije. Herman ovde stripove islikava gvaš tehnikom, radi to sjajno, ali mi ne pruža isti užitak kao kada ih je crtao i tuširao. Kadrovi me jednostavno ne zovu da ih gledam s onom pažnjom i užitkom kao kod primarnog serijala. Slikanje je pojednostavilo scene. Pet albuma čine serijal koji priča o sudbinama pet Ejmara u različitim kulturološko istorijskim sredinama. Šesti album je zapravo jedna, naknadno urađena, epizoda Tornjeva. Osetno ležernije slikano, i da se ne lažemo, slabije. Nelogično je uglavljena u tajmlajnu serijala i ne znam čemu je trebala da posluži. Uz svo moje gunđanje uživao sam čitajući ove epizode. Svakako vrede pažnje i dalje apsolutna preporuka!!!
78 – Ultimativni: Nadljudski, Hachette – Sedma knjiga odabranih Marvelovih stripova. Scenario Mark Millar, crtež Bryan Hitch. Fino pisana priča, dobar i bogat crtež, kolor digitalni ali nije poreterano ugušio crtež. Strip koji se lepo čita i prati. Praktično još jedan početak formiranja "novog" superherojskog tima. Nešto što bih rado čitao u sveskama i dalje. Ovako sakupljeno u jednu knjigu bez daljih nastavaka nije ništa više od "početka". Uživao sam u čitanju, što se mene tiče, preporuka.
75-77 – Tornjevi Bois–Mauryja Integrali 1-3 (1-10), Strip-Agent – Ima stripova i… STRIPOVA! Ovaj serijal se, za mene, piše velikim slovima. Hermann Huppen je kompletan autor (osim kolora). Ovih deset albuma čine jednu celovitu priču. Strip je to koji sam u svojim formativnim godinama, kada albuma nije bilo kao danas, čitao ritualno desetinama puta. Naravno, ono što je bilo objavljeno. Tako da su mi prvih šest epizoda svakako najdraže, mada se pokazalo da je i ostatak odličan. Srednji vek, ogoljen, bez ulešavanja, onakav kakav je stvarno (koliko se može danas znati) bio. Hermanov crtež sve to čini još uverljivijim. Priča je to o večitom traganju i borbi da se dosegne san o predivnim Tornjevima Boa-Morija. Glavni junak, vitez Ejmar, često je samo slučajni prolaznik kroz storije koje su prikazivale različite sudbine, koje su se isprepletale te doživele svoje katarze s poslednjim albumom. A kraj je u savršenom skladu s miljeom serijala. Što se mene tiče: remek delo. I to velikim slovima, ali se suzdržavam da ne vičem previše. Marketprintovo izdanje mi je i dalje najbolje štampano, a svakako mi je najdraže crno-belo integralno francusko izdanje, koje je pravi praznik za oči. Iako je kolor svakako sastavni deo ovog stripa, još uvek srce zaigra kada se setim Strip Arta i premijere Tornjeva. Jedan od najvažnijih stripovskih dana u mom životu. Apsolutna preporuka!!!
74 – Nijigahara holograph, Lokomotiva – Autor ove mange je Inio Asano, znamo ga preko serijala Laku noć Punune. Kao i prethodni i ovaj strip je, blago rečeno čudan. Mračan, depresivan i, nažalost, konfuzan. Sviđa mi se koncept kratkih slika koje smenjuju aktere, vremena i igraju se tokom jedne celovite priče. Ipak, za mene u ovom slučaju postoji jedno veliko ALI… Strip jednostavno nema dobru komunikaciju sa čitaocem. Ostavio je jak utisak na mene, no morao bih ga nekoliko puta pročitati da budem siguran da sam povezao sve konce ispravno. Nažalost, teško da ću mu se vratiti. Crtež je odličan i izdanje je sjajno. Vrhunski je opremljeno i pripremljeno. Sada je jasno da je Punpune loše prelomljen i da su fajlovi uništeni. Što se mene tiče, preporuka uz rezervu – samo za tvrdokorne i strpljive čitaoce.
73 – Ajron Men: Demon u boci, Hachette – Šesta knjiga odabranih Marvelovih stripova. Scenario David Michelinie, crtež Carmine Infantino i John Romita Jr. Kao i prošli put, mogu reći da mi Ajron Men nije na listi omiljenih junaka, kao i prošli put očekivanja su mi bila niža i (ponavljam se) kao i prošli put dobio sam više od očekivanog. Hulk mi je bolji, ali i ovaj me je strip zabavio. U svim segmentima mi je nešto lošiji od prethodnika, jedino je zanimljiviji zbog angažovane teme, problem sa alkoholom, koja se provlači kroz ceo strip da bi poslednja epizoda bila kruna te priče. Knjiga koja ima smislen kraj. Što se mene tiče, preporuka.
71-72 – Alan Ford 21-22 (61-66), Libellus – Ove dve knjige donose epizode: Krokodilska glava, 3 brata Rock, Isto, isto..., Trio Fantastikus, Udarac s boka i Sumnjiv posao. Autorska ekipa je i dalje Bunker - Magnus (i Brixy). Magnusove crteže na smenu tuširaju Paolo Chiarini, Giovanni Romanini i Luigi Corteggi. Još jedan odličan niz epizoda. Od ranije znani antiheroji dominiraju, ali uz njih se pojavljuju i standardni sporedni likovi. Vidimo kako je serijal savršeno uhodan i funkcioniše u već potpuno formiranom miljeu. Epizode su sve više vezane te se redovno naslanjaju jedna na drugu. I dalje je crtež sjajan. Odlično izdanje i preporuka.
APRIL/TRAVANJ
70 – Grupna terapija, Fibra – Kompletan autor je Manu Larcenet. Tri standardna francuska albuma u jednom integralu. Hermetična priča, praktično rađena za tvrdokorne strip fanove i, naravno, strip autore koji se mogu ovde prepoznati. Zanimljiv, duhovit, inteligentan i, na kraju krajeva, često naporan strip. Draži mi je Larcenet u prethodno čitanim stripovima. Ipak, i dalje je vredan pažnje. Obavezna literatura za nas koji se osećamo strip autorima i koji razmišljamo o posebnoj polici posvećenoj isključivo stripovima o stripu i njihovim autorima. Ima ih već poprilično, a imam i mnogo dražih od ovog. No, svakako preporuka!
68-69 – Blacksad 6-7: Svi putevi vode u podzemlje, Bookglobe – Po scenariju Juan Diaz Canalesa strip je crtao/ilustrovao Juanjo GUARNIDO. Reč je o serijalu koji smatram izuzetnim. Svi likovi su antropomorfni. Sjajni Guardino svojom virtuznošću učinio je da mi se strip svidi od prvog momenta. Klasični krimić noire gde je atmosfera dobro prilagođena žanru. Ovog puta priča je dvodelna, obimnija, te je prisilila Guardina da češće radi sitnije kadrove. Mrvu su mi se prethodne epizode više svidele jer su svojim obimom dale jasniji fokus na temu i karaktere kojima su se bavile. Sve poruke provučene su nenametljivo, zabavno, kroz igru sa životinjskim karakterima koji su smisleno dati likovima. Ponavljaju se slike o svim negativnostima u društvo od rasne netrpeljivosti, klasnih, polnih i seksualnih razlika, do – sasvim prirodno – koruptivnih političara i policajaca. To mi je posebna draž ovog stripa, angažovan je na prirodan, neprenteciozan način. Apsolutna preporuka!
67 – Neverovatni Hulk: Nečujni krici, Hachette – Peta knjiga odabranih Marvelovih stripova. Scenario Peter David, crtež Dale Keown. U mom slučaju Hulk je baš nisko na listi super-heroja koji me interesuju, tako da su mi očekivanja ovog puta bila niska. Kao po pravilu, dobio sam više od očekivanog. Možda zbog toga što je celokupna narativna i crtačka postavka klasičnija, ovaj strip mi je bio najprijatniji za čitanje od svih dosadašnjih iz edicije. Ne, nije savršen strip, znam bolje crtače, mada ima sjajnih momenata, i ima nekih scenarističkih naivnosti, ali ne toliko da mi pokvari užitak. Jasno, pitko, ne davi sa previše dijaloga, ne guši crtež, kadriranje korektno, kolor "sindikalan" ali barem otvara crtež. Što se mene tiče, preporuka.
66 – Traper Keri #5, LMS Vanredno izdanje, Golkonda – Scenario radi Ticijano Sklavi, dok su za crtež zaduženi Marko Bjankini i Domeniko i Stefano Di Vito. Ova sveska praktično zaokružuje Sklavijev rad na ovom stripu. Naslovnice i dalje sjajno crta Branislav Kerac. Solidne pričice, dobar crtež. Simpatično i prija za čitanje. Kupujem i dalje, ako nastave serijal. Izdavač se još nije izjasnio po tom pitanju. Preporuka za ljubitelje Bonelija i vesterna.
65 – Šetnja, Fibra – Autor svih trinaest priča u ovom albumu je Darko Macan. Prethodno su objavljivane u zagrebačkoj Strip reviji, a Darko je krenuo strip da crta dana kada je postao stariji od Tatjane Jambrišak. Na sebi svojstven način je, kroz humor i borbu sa samim sobom, ispričao priču o praznini nastaloj Tanjinim preranim odlaskom. Jedan poseban, elegičan, iskren, ličan strip. Šta reći više nego da sam ga u dva dana pročitao dva puta, i da će sigurno biti često ponovo isčitavan. Ponavljanjem iskoče neki detalji koje niste iz prvog čitanja prepoznali. Obavezna literatura u strip kolekcijama. Apsolutna preporuka.
64 – Novi Lunov Magnus Strip 3, Veseli četvrtak – Broj je u potpunosti posvećen Marti Misteriji. Objavljene su tri epizode: "celovečernja" Tajna Svetog Nikole, kratka "festivalska" Mač u kamenu i jednostranična Marti Misterija IX. Primarni razlog što sam kupio je to što je scenario za sve tri priče potpisao Alfredo Castelli (nedavno preminuli), takođe mi je bilo drago što je skoro sve (sve osim jedne strane - Claudio Villa) crtao Giancarlo Alessandrini. Nažalost, priča me je veći deo ugušila prevelikim brojem "faktografskih" informacija. Nije sve bačeno u prazno, neke stvari su mi bile zanimljive, ali je praktično malo prostora ostalo za zaplet i pravu avanturu. Ok, neki vole tako, ja više volim da se to provuče kroz priču prirodnije, svrsishodnije. Do kraja mi je bila OK priča, kada je nestao balast "uvoda". Što se tiče crteža, bio je užitak gledati Alessandrinija na ovom formatu. Svakako vredno izdanje za kolekciju i u spomen na Alfredo Castellija. Preporuka fanovima Martija i ovog autorskog dvojca.
63 – Moćni Tor: U potrazi za bogovima, Hachette – Četvrta knjiga odabranih Marvelovih stripova. Scenario Dan Jurgens, crtež John Romita Jr. Poprilično sam nestrpljiv bio da krenem sa čitanjem. Naravno, nije do Tora kog se sećam uglavnom po sjajnim crtežima, već zbog Romite Juniora, koga retko čitamo kod nas. Što se tiče priče, ok je, bio bih mnogo zadovoljniji da nema meni jako odbojnog arhaizma u govoru. Crtež je ipak sasvim druga priča. Doduše, video sam mladog Romitu i u boljem izdanju, ali vredi i ovde. Romitine olovke tušira Klaus Janson, pa na momente ima Milerovskog šmeka. Takođe mi je ovde digitalni kolor dobar, ne narušava crtež. Da rezimiram, solidna priča (bez kraja!) odličan crtež i dobar kolor. Preporuka.
61-62 – Alan Ford 19-20 (55-60), Libellus – Ove dve knjige donose epizode: Stupica za grupu TNT, Poziv na krstarenje, Spašavaj se tko može!, Skok u prazno, Gužva u Monte Kablu i Udar. Autorska ekipa je i dalje Bunker - Magnus (i Brixy). Magnusove crteže na smenu tuširaju Paolo Chiarini i Giovanni Romanini. Odličan niz epizoda, sada se već vidi (barem po meni) da Magnus ležernije radi olovku i da tušeri polako preuzimaju veći uticaj na crtež. Svakako je i dalje sjajan crtež. Odlično izdanje i preporuka.
MART/OŽUJAK
58-60 – TMNT: Nove avanture heroja u oklopima 1-3, Golconda – Sve tri sveske radio je isti autorski tim: Erik Barnam (scenario), Tim Lati (crtež) i Sara Majer (kolor). Nisu Kornjače koje sam gledao kao klinac – srećom, nisu ni one koje sam gledao uz svoju decu – nažalost. Ipak, dobre su i ove - crtež, kolor, dinamika, priča… No, nisu baš optimalne za mene. Vidim svaku grešku, smeta mi prenatrpanost kadrova/strana, a mogla su i bolje neka vizuelna rešenja da se urade kako bi se smanjila konfuzija u pregustom crtežu. Verovatno mi ništa od toga ne bi smetalo da sam u starosnom dobu kome je strip prilagođen. Mada, moram priznati da sam se kod treće sveske već navikao i manje mi je sve to smetalo. Velika podrška, kupujem i dalje.
57 – Diabolik – Ko si ti?, Lokomotiva – Po scenariju kreatorki Diabolika, sastara Angele i Luciani Giussani, rimejk priče o poreklu ovog popularnog junaka nacrtao je Corrado Roi. Diabolik mene najviše interesuje kao fenomen koji dugo traje (već 62 godine) i koji uspeva da u tom "alanfordovskom" formatu ispriča dovoljno bogate i zanimljive krimi priče da je i danas uspešan kod publike. Roi je odličan, ali dobio sam manje od očekivanog, nasuprot prastare priče sestara Giussani kod kojih su mi očekivanja bila niža od dobijenog. Format je nestandardan za Diabolika, izdanje odlično. Kolekcionarski je uvek zanimljivo imati početne epizode popularnih junaka, pogotovo kada je urađen dobar rimejk. Svakako preporuka, pogotovo ljubiteljima Roija i Diabolika.
56 – Zapanjujući X-Meni: Nadareni, Hachette – Treća knjiga odabranih Marvelovih stripova. Scenario Joss Whedon, crtež John Cassaday. Milion puta ću ponoviti da je malo super-heroja koje volim da pročitam pa tako i gledajte na moj sud. X-Meni su, ako izuzmemo filmove, nisko na mojoj listi želja. Takođe nisam ljubitelj ovakvog crteža i digitalnog kolora kakav se ovde primenjuje. Ispada da puno kritikujem, ali mogu reći da mi je strip pored svih "mana" ipak dobar. Fino je vođena priča, poruke su jasne, smislen je… i do kraja sam uživao. Preporuka, ljubiteljima X-Mena posebno.
55 – Smaragdna nit, ŽIR Izdavaštvo – Neobična priča smeštena u svetove Dojla i Lavkrafta. Po scenariju Nila Gejmena (Neil Gaiman) ovu storiju "nacrtao" je Rafael Albukerk (Rafael Albuquerque). Nije mi jasno što gotovo sve nove "adaptacije" Šerloku i njegovom svetu daju te mistične i fantastične Lavkraftovske elemente. Izgleda danas nikoga ne fascinira dedukcija i realni svet priča o Šerloku Holmsu. Kako god, strip je odličan, lepo ispričan i ilustrovan. Uz neobičan kraj, može se reći svojevrsni cliffhanger koji ne bih spojlovao, nadam se nastavcima, novim pričama. Apsolutna preporuka.
54 – Dylan Dog 53 (157-159), Libellus – Ova knjiga je donela epizode: San razuma (Paola Barbato / Bruno Brindisi), Rođen za ubijanje (Pasquale Ruju / Maurizio Di Vincenzo) i Izvanosjetilna opažanja (Pasquale Ruju / Ugolino Cossu). Odlične priče, po mom ukusu - bez praznog hoda – užitak za čitanje. Crtači su standardno odlični, takve samo i biraju za ovaj serijal. Izdanje sjajno. Apsolutna preporuka.
53 – Veliki Blek: Plaćenik – LMS broj 1030, Golkonda – Domaći Blek, obavezno čitanje. Crtež Pavel Koza, tuš Branko Plavšić, scenario Svetozar Obradović. Pošto su do italijana stigli samo loši skenovi bez dijaloga potrudili su se i angažovali svog čoveka (Alessandro Russo) da osmisli nove, spram crteža. Takođe su angažovali svoja dva autora da restauriraju crtež. Uradili su svi oni korektan posao, ali ipak bih radije pogledao originale da vidim koliko su uticali na crtež. Plavšin tuš mi je ovde čudan, a i Pavel ume bolje. Sve je ovde "puno", crteži detaljni, kadrovi bogati, ali mi fali finoća na koju sam navikao kod ova dva autora. Kako god, crtački ipak jedan od boljih stripova o Bleku. Odlična naslovnica. Što se radnje tiče… Pa klasična - "obična" - priča. Kada sam bio klinac, sve su mi odgovarale, sada mi je ova bila dosadna, fali mi one fantastike koju mi je u detinjstvu pružao ovaj junak. Bez oduševljenja, ali ipak preporuka, da se kompletira domaća produkcija Velikog Bleka.
52 – Spajdermen: Kvantna potraga!, ProPolis Books – Kompletan autor ovog stripa je Majk Majhak (Mike Maihack). To je već druga knjižica iz serije koju slobodno mogu svrstati u kategoriju Spajdermen za klince i koju je uradio Maihack. Odličan crtež, stilizacija, kolor, zabavna i simpatična priča. Zanimljiv je i za nas matore. Sve što sam hvalio prilikom „čitanja” prve knjige stoji i dalje. Apsolutna preporuka.
51 – Novi Osvetnici: Bekstvo!, Hachette – Druga knjiga iz edicije 100 odabranih Marvelovih stripova. Moram ovo da čitam kako izlazi kako ne bi postala samo hrpa lepo opremljenih nepročitanih stripova. Hm, nije ovo baš molja šolja čaja. Malo je superherojskih grupa koje volim pa delom i zbog toga. Uglavnom jer mi se ovaj način digitalnog kolora, koji ubija crtež, ne sviđa, a nije baš ni pomogao razdvajanju likova koje crtač radi uniformno kada su bez kostima. Bendis je tu meni svetla tačka, zbog njega sam se nadao da će mi se strip svideti. Generalno je priča i ideja dobra, ali se dijalozima (koji su inače njegov fah) nije proslavio i nije pomogao manama crteža i kolora. Kako je meni to samo čitljiv i OK strip, verovatno je pravim fanovima izuzetan. Pa tako i preporuka ide, ko voli obavezna kupovina. Ko ne voli, što da ne, biće to ipak lepa kolekcija, a možda neki nastavak serijala bude zanimljiv pa zatreba za reference.
50 – Sergej: Stare priče, Mentor – Sergej je strip kome se rado vratim kad god mi se ukaže prilika. Autor je Darko Macan i ovaj album(čić) donosi prvih pet epizoda. Odličan je da se upoznate sa glavnim junakom, najamnikom Sergejem, i krenete sa razumevanjem sveta u kom se radnja odigrava. Iako na početku deluje da će to biti serijal kratkih (12 strana) intigrantnih storija, već u ovom izdanju se vidi da ulazimo u jednu veliku kompleksnu priču. Trenutno nastavci mogu da se pročitaju u sveskama Sergej stripa, kao i na sajtu stripvesti.com, dok ga, zagrebačka Strip revija serijalizuje od početka. Za sada je nacrtano i objavljeno 216 strana i proći će skoro dve godine dok nas Darko Macan ne obraduje novim nastavcima. No, važno je ipak da ide dalje. Ovo izdanje, koliko vidim, još ponegde može da se nađe, kao i Sergej strip u izdanju Lavirinta. Apsolutna preporuke.
49 – Čudesni Spajdermen: Rođenje Venoma, Hachette – Prva knjiga iz nove edicije koja će nam na kioske doneti 100 odabranih Marvelovih stripova u odličnoj opremi i u originalnom američkom formatu. Hachette je za svoje izdanje preuzeo kraću varijantu priče o rođenju Venoma. Dodate su, na adekvatnim mestima, stranice sa opisom dešavanja iz preskočenih svesaka. I pored skraćivanja sve je razumljivo i funkcioniše priča. A priča je… Pa kako koja sveska. U pojedinim sam uživao kao klinac, većina mi je ipak bila naporna za čitanja, uglavnom zbog stalnog referisanja na ono što već znamo. Crtež je daleko od onoga što volim jer… Spajdermen je moj najdraži super-heroj (a malo ih je na mom spisku) i to iz vremena kada su najbolje crtačke zvezde radile na njemu, tako da imam visoke kriterijume kada je crtački deo u pitanju. Ipak sledi preporuka, kako za Spajdermena, jer ipak je ovde predstavljena bitna tačka u postojanju ovog heroja, tako i za ediciju koja će doneti puno važnih stripova iz Marvelovog univerzuma, nekih koji se kod nas nikada ne bi pojavili bez te edicije.
FEBRUAR / VELJAČA
48 – Marti Misterija: Misterija 29. februara – Zlatna serija, specijalni broj 6, Veseli četvrtak – Svakako je pohvalno i zanimljivo da su ovaj specijalni broj posvećen 29. februaru objavili baš na taj datum, pa sam se i ja potrudio da ga čitanjem ispoštujem. Obe epizode koje donosi (29. februar / Dan koji nije postojao) radio je isti autorski tim - Andrea Pasini (scenario) i Giovanni Romanini (crtež). Priča nije epska, više krimić sa malo mistike, alhemije i par ritualnih ubistava. Malo prespora priča za mene, ali ljubitelji zanimljivih istorijskih podataka o kalendarima će biti zadovoljni. Crtež dobar, zaplet solidan, vredi pažnje i čitanja. Da nisam nedavno odslušao par podkasta o kalendarima, verovatno bi i meni bili zanimljivi ti "dosadni" delovi. Ali, stoji da su se autori potrudili da podaci budu verodostojni. Što se mene tiče priča "skitnice" je najzanimljiviji deo strip, iako je samo sporedni lik. Preporuka ljubiteljima Marti Misterije svakako.
34-47 – Najamnik 1-14, Lokomotiva – Ovaj niz od 14 strip albuma donosi kompletan serijal o Najamniku koji je samostalno autorski uradio španac Vicente Segrelles. Poseban je po tome što je rađen klasičnom slikarskom tehnikom u ulju. Barem prvih devet albuma. Od desetog je Segrelles počeo da koristi računar i Photoshop. Mešavina je to fatasy stripa i SF-a sa detaljnim i tehničkim pristupom kod objašnjavanja artefakata osmišljenog sveta. Raskošno, ali vrlo klasično slikano, sa dosta statičnih postavki i vrlo osrednjeg scenarija. Ipak, celovit serijal na kraju daje jednu priču ljubiteljima žanra sigurno zanimljivu. Nisam nezadovoljan, šta sam očekivao to sam i dobio. Ipak, raskošne ilustracije i posvećenost stripu na kraju oduzmu dah i postave ovo delo kao jedno od izuzetno važnih u istoriji stripa. U skladu sa onim što bi sam Segrelles rekao za sebe: Ja sam čudna anomalija u svetu stripa. Svaki album donosi uz strip i 16 strana ilustracija i tekstova o procesu rada i autoru. Poslednji, četrnaesti, album završava serijal kroz bogato ilustrovanu novelu, a kao dodatak donosi svega deset strana stripa. Obavezno delo u svakoj ozbiljnoj strip kolekciji. Dobro izdanje, preporuka.
32-33 – Alan Ford 17-18 (49-54), Libellus – Ove dve knjige donose epizode: Derbi, Tako je nastala grupa TNT, Povratak Superhika, Superhikov veliki pothvat, Arsen Lupiga i Nestao je Bubu. Autorska ekipa je, naravno, Bunker - Magnus (i Brixy). Magnusove crteže na smenu tuširaju Paolo Chiarini i Giovanni Romanini, s tim da je Chiarini u ove dve knjige radio samo na "Lupigi". Odličan niz epizoda, od prilike da se upoznamo sa istorijom grupe TNT, preko dvodelne epizode koja nam vraća Superhika do premijernog pojavljivanja Arsena Lupige. Sjajno izdanje i preporuka.
31 – Usamljenost crtača na duge staze, Komiko – Autor ovog autobiografskog stripa je Adrijan Tomine. Ne znam koliko su ovom svetu potrebne i korisne autobiografije strip autora, ali nama koji se bavimo stripom uvek je zanimljivo da pročitamo takvo štivo. Ovo izdanje donosi niz kratkih pričica koje prate odrastanje i sazrevanje samog autora na putu ka uspehu. Nisu to obične pričice, pre svega je to niz samokritičnih i duhovito ispričanih anegdota. Vidimo tu muke autora od anksioznosti, nesigurnosti, relativizacije uspeha… do konflikta sa publikom, fanovima. Tomine je autor Indy stripa, radi za "odraslu" publiku, daleko je od klasičnog mejnstrima. Nemam dileme da bi slične anegdote mogli opisati i ti "drugi" stripaši, autori glavnog toka. Iako zbog teme zvuči da je strip hermetičan, priče su univerzalnije nego što deluje. Od onih sam koji ne vole komediju neprijatnosti, a tačno tako bi se najjednostavnije opisao ovaj strip. Ipak mi je bio užitak da ga pročitam. Preporuka, posebno ljudima koji žive od stripa.
30 – Mister No: Bilo jednom u Njujorku – Zlatna serija 53, Veseli četvrtak – Ovaj broj potpisuje autorski tim Maurizio Colombo (scenario) i Giovanni Bruzzo (crtež) te Roberto Diso kao autor naslovnice. U ovom nizu priča o "poreklu" junaka, što ih je donela Zlatna serija, ova mi je ubedljivo najbolja. Džeriju povratak u Njujork vraća stare uspomene i dobijamo jednu odličnu storiju o njegovom detinjstvu, iz vremena kada je bio još daleko od nadimka Mister No. Nisam nikada spadao u ljubitelje priča o mafiji i cele te ikonografije. Međutim, ova priča mi je baš sjajno legla. Lepo se čita, skoro da nema rupa u scenariju, crtež je dobar (imam dražih bonellijevih crtača pa zato ne kažem odličan). Voleo bih da je ovakva priča objavljena na većem, popularno nazvanom "pueblo", formatu. Zaslužuje to. Čak i onima koji nisu redovni konzumenti Mister Noa i Bonellijeve produkcije preporučujem ovaj strip.
29 – Duh Tokija #1: Atomska bašta, Golconda – Scenario Rick Remender, crtež Sean Murphy i kolor Matt Hollingsworth. Još jedan SF. Naravno da me je ovde primarno privukao crtež Šona Marfija ali je nesporno da mi se i kompletna priča dopala. Početak mi je bio malo konfuzan, ali deluje kao da je to i bila namera autora. Trebalo je tako predstaviti buduće društvo, zavisno od Virtuelne realnosti i proizvoda koji se plasiraju preko nje. Nove droge zamenjuju društveni život i otuđuju ljude od stvarnog sveta. Nasuprot tome imamo devojku Debi koja je to izbegla i pokušava da izvuče iz tog sveta svog partnera Denta. Tokijski vrtovi su svet o kome sanja Debi, a protiv koga treba da se bore. Tu sledi, za moj ukus, previše new age filozofiranja, ali do kraja sve odlazi u pravom smeru, ka priči o ljudskom karakteru. Voleo bih da je izdanje većeg formata, ostalo mi je sve dobro. Preporuka, čekamo drugi trejd.
28 – Svestan, Darkwood – Scenario je napisao Džef Lemir, za crtež je zadužen Gabrijel Valta. Punokrvni SF. Tokom leta od zemlje - koja je u rasulu - ka koloniji gde se već vodi borba za nezavisnost, vidimo da se sukobi sa ta dva sveta prenose i na posadu svemirskog broda USS Mongomeri. Od budućih kolonizatora ostaju samo deca i Veštačka inteligencija koja preuzima roditeljske dužnost, tokom preostalog puta kroz svemir. Dobro napisano, odlično ilustrovano. Iako se oslanja idejno na neke klasike, dovoljno je originalan. Apsolutna preporuka.
27 – Traper Keri #4, LMS Vanredno izdanje, Golkonda – Autorska ekipa je standardna. Scenario radi Ticijano Sklavi, dok su za crtež zaduženi Marko Bjankini i Domeniko i Stefano Di Vito. Naslovnice i dalje sjajno crta Branislav Kerac. Solidne pričice, dobar crtež. Ne bih žalio da sam propustio ovaj strip, ali mi nije žao ni što sam ga pročitao. Simpatično i prija za čitanje. Kupujem i dalje sigurno. Preporuka za ljubitelje Bonelija i vesterna.
26 – Amnezija mali, Dobra knjiga – Po scenariju Emira Pašanovića je ovaj strip crtao Esmir Prlja. Odraslog Amneziju znamo kao junaka sa poremećajem pamćenja koji je autorski radio Esmir Prlja. Tri albuma, naknadno sakupljena u jedan integral. Pravo blago. Da li su godine ili amnezija, ali mene je postojanje malog Amnezije iznenadilo, iako je premijerno objavljivan u Strip vestima. Naravno, (pri)sećanje je došlo na svoje, albumčić sa zgodama Amnezije koje je doživeo u detinjstvu takođe. Lepo izdanje, odličan strip od scenarija do crteža. Strip za sve uzraste. Duhovite, tople, slojevite priče. Apsolutna preporuka.
JANUAR / SIJEČANJ
22-25 – Siročad: Novi svijet 1-4 (25-36), Libellus – Kao i ranije sezone i ovu je radio veliki autorski tim. Nakon prethodna dva ciklusa ovaj počinjemo dolaskom Rose na Novi svijet - distopijsku koloniju stvorenu da sačuva ljudski rod, po diktatu Jurićke. Naravno da ilegalni dolazak Rose nije dobro pošao, naravno da je Rosa, inače trudna, morala da se bori sa divljinom i strukturama vlasti Novog svijeta, da sačuva svoje dete i njegovu budućnost. Od samog početka se formira nova družina, nova porodica… Odlična priča, dinamična, vuče na čitanje bez pauze! A kraj je posebna priča, cliffhanger koji nas tera da nestrpljivo očekujem novu sezonu. Nikako mi nije jasno da se strip još nije rasprodao, jer definitivno je serijal koji zaslužuje poseban status u Bonelli produkciji. Apsolutna preporuka.
18-21 – Siročad: Ringo 1-4 (13-24), Libellus – Ovu sezonu je, kao i prethodnu, radio veliki autorski tim. Roberto Recchioni i dalje vodi priču, ali nije uvek samostalan pri pisanju konačnog scenarija. Drugi ciklus Siročadi se može opisati kao postapokaliptični onroad strip. Ringo, jedino preživelo Siroče (u ljudskom obliku), nakon podizanja revolucije i njenog kraha se povlači. No, sudbina ga ipak tera da pomaže tročlanoj pobunjeničkoj grupi, svojoj novoj porodici. Kroz dvanaest epizoda pratimo njihove susrete sa različito uređenim društvima koja se bore za preživljavanje u novim uslovima na umirućoj Zemlji. Samo sretnici koji bivaju izvučeni na lutriji imaju šansu za preživljavanje i odlazak u Novi svet, na bezbednu zemljoliku planetu. I dalje zanimljivo štivo, dobro pisano i crtano… i dalje užitak za čitanje. Apsolutna preporuka.
10-17 – Laku noć, Punpune 6-13, Laguna – Autor je Inio Asan. Nastavljamo da pratimo životni put glavnog "junaka" Punpuna, njegovo odrastanje sve do prelomne tačke u životu i konačnog sazrevanja. Zanimljivo je taj put ispričan, japanski čudno. Moje prethodne zamerke ostaju: fotke u crtežu i ekstremne, neprirodne, gestikulacije u nekim (uistinu retkim) slučajevima. Neki tokovi priče su, po meni, trebali da budu kraći - deo o sekti – ali i pored svega strip se lako čita, uvuče te u sebe i ne želiš da praviš pauze između tankobona. Pročitano sve skoro "u dahu". Dakle, apsolutna preporuka. Pogotovo može biti zanimljiv nekome ko nije navikao na japanske stripove, ko je odrastao na klasičnom stripskom izrazu, solidan izbor da se prihvate mange.
09 – Spajdermen okuplja ljubimce, ProPolis Books – Kompletar autor ove knjižice je Majk Majhak (Mike Maihack). Autora pratim od ranije, Kleopatra u svemiru, kreira simpatične dečije stripove i odlikuje ga odličan crtež-stilizacija. Zasluženo je dobio priliku da radi Spajdermena za decu. Priča je jednostavna, simpatična, prilagođena (mlađem)osmoškolskom uzrastu. Ne pokušava da bude remek delo, samo ispunjava svoj cilj. Mada, vizuelno je zanimljiv i za nas matore. Odlično štivo da se klinci uvedu u svet stripa, sjajan poklon. Preporuka bez zadrške.
08 – Javina prošlost – Zlatna serija 52, Veseli četvrtak – Ovaj broj popisuje autorski tim Alfredo Castelli (scenario) i Denisio Esposito, Fabrizio Busticchi i Nando Esposito (crtež). Za razliku od prethodnog broja ovaj više zaslužuje (pod)naslov "poreklo". Mada i ovo je priča koja se oslanja na dešavanja iz Javine prošlosti, ali usput i objašnjava Javu i njegov motiv da napusti svoj stari život i ode u civilizaciju sa Martijem. Opisano je takođe i njegovo prilagođavanje savremenom društvu te konačno vezivanje za Martijevu ekipu. Više je ovo krimić nego rešavanje klasičnih misterija. Pitak je i ok za čitanje, više bih voleo da je ovakvu epizodu nacrtao Alesandrini, ali solidan je i sa ovom crtačkom ekipom. Preporuka.
04-07 – Siročad 1-4 (1-12), Libellus – Napokon imam dovoljno odmaka od preloma pa je došlo na red za čitanje. Veliki autorski tim je radio na ovom serijalu, s time da je Roberto Recchioni samostalno scenarista ove, prve, sezone. Ako bih s par reči trebao najaviti strip bilo bi to "akcioni military SF". Recchioni se ipak potrudio da to bude više od toga, kroz 12 svesaka se držao dobrog recepta gde je prva polovina svake sveske flešbek posvećen borbenoj obuci i odrastanju Siročadi (deca preživela napad "vanzemaljaca"), dok je drugi deo u skladu s tim pričama deo tekuće avanture, borbe sa - istim tim - vanzemaljcima, koji su do kraja ipak imali više ljudski otisak. Ali, da ne spojlujem. Pratili smo tu i vojnu filozofiju i psihologiju, naravno na nivou akcionog stripa, ali dovoljno zanimljivu da sve to sklopljeno dobija jednu solidnu vrednost. Lagan za čitanje, uglavnom odličan vizuelni doživljaj. Oprema izdanja sjajna. Meni pravi užitak za čitanje, strip kakav mi prija. Apsolutna preporuka.
03 – Karsonova prošlost – Zlatna serija 51, Veseli četvrtak – Ovu debeljucu od broja popisuje autorski tim Mauro Boselli (scenario) i Carlo Raphaele Marcello (crtež). Svidela mi se ideja o nizu svesaka koje se bave prošlošću dragih nam junaka. Ipak, ako ste, po naslovu, zaključili da se u ovoj opisuje životni put Kita Karsona, nećete biti prvi koji je pogrešio. Osim što Teks nije baš moj prvi izbor, ovo i nije takva priča. Reč je o klasičnoj avanturi koja samo ima poveznicu sa jednom pričom iz vremena kada je Karson bio mlađi. Priča je dobra, Marčelo ju je odlično nacrtao pa nema razloga da je fanovi Texa ne kupe, čak šta više preporučujem im je.
02 - Dilan Dog / Betmen: U senci slepog miša, Čarobna knjiga – Neobična serija krosovera DC i Bonelli produkcije se nastavlja. Ovu priču je uradio autorski tim Roberto Rekioni (scenario), Verter Del'Edera i Điđi Kavenago (crtež), dok kolor potpisuje Đovana Niro. U ovoj knjizi je sve lepo ispričano, sve dobro uklopljeno i izmiksovano, dijalozi su dobro osmišljeni i prilagođeni stripu u kom se pojavljuju oba junaka. Njihova interakcija je zanimljivo rešavana. Crtež je odličan kao i kolor. A opet, strip me nije "oduvao" koliko sam očekivao, verovatno prevelika očekivanja. U svakom slučaju prijalo mi je da ga pročitam, zabavan je, pogotovo Dilanov susret sa Konstantinom, tu je najopuštenija priča. Svakako je odličan strip i čitaću ga ponovo sigurno. Bilo bi dobro da se susret ovih junaka ponovi s manje pritiska na autore da rade nešto posebno. Svakako preporuka.
01 - Zagonetač: Godina prva, Čarobna knjiga – Fino je ući u novu godinu sa jednim ovako posebnim stripom. Scenario je napisao Pol Dejno dok je za crtež zadužen naš Stevan Subić. Strip se oslanja na film o Betmenu iz 2022. godine, uz napomenu da nije adaptacija već nadogradnja, pogled iz drugog ugla. Da, Zagonetač (The Riddler) je glavni lik i kroz celu knjigu (šest svesaka) pratimo njegov život do trenutka kada nastupa kao maskirani negativac. Naravno, klasična priča o nesretnom odrastanju, objašnjavanje kako je to dovelo do toga da postane negativac, kao i ideja kako pojava superherojskog junaka inicira nastajanje njegovih oponenata koji se njim inspirišu. No, ipak je dovoljno drugačiji od prethodnika slične tematike, da mi ne smeta. Dobra, mračna, atmosfera, odličan crtež koji scenariju daje sve potrebne začine da strip bude skladan i impresivan. Ovo je delo koje će definitivno postati, i ostati, bitna tačka u celokupnom stripskom opusu Betmena. Apsolutna preporuka.
